Овај сајт користи колачиће за побољшање корисничког искуства.
Издржавање детета није услуга коју родитељ чини из добре воље — то је основно право детета, зајемчено законом. Дете не тражи милост, оно остварује своје право.
У Србији, ово право произилази из три извора: Устава Републике Србије, Породичног закона и Конвенције УН о правима детета. Сва три извора су јасна — дете има право на достојанствен живот, а родитељи су дужни да то обезбеде.
Право детета, не родитеља
Алиментација припада детету. Родитељ код кога дете живи је само заступник — он управља тим средствима у интересу детета. То значи да родитељи не могу да се „договоре" да нема алиментације — тиме би угрозили право детета.
Основне животне потребе — квалитетна исхрана, одговарајућа одећа и обућа за сва годишња доба.
Адекватан животни простор — дете има право на безбедан и удобан дом, укључујући трошкове становања.
Школски прибор, уџбеници, ваншколске активности — све што је потребно за развој детета.

Србија је потписница Конвенције Уједињених нација о правима детета (1989). Ова конвенција је обавезујућа и има снагу закона.
Свако дете има право на животни стандард који одговара његовом физичком, менталном, духовном, моралном и друштвеном развоју. Родитељи имају примарну одговорност да то обезбеде.
У свим поступцима који се тичу деце, најбољи интерес детета мора бити примарно разматрање. Ово значи да суд при одлучивању о алиментацији увек ставља дете на прво место.
Оба родитеља имају заједничку одговорност за подизање детета. Држава треба да обезбеди подршку родитељима у испуњавању ових обавеза — укључујући кроз Алиментациони фонд.
Права из Конвенције припадају сваком детету без дискриминације — без обзира на брачни статус родитеља, порекло, веру или друге околности.

Права детета на издржавање у Србији су заштићена на више нивоа — од Устава до специјализованих закона.
Члан 66: „Деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости. Родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу." Члан 64 гарантује посебну заштиту породице, мајке, самохраног родитеља и детета.
Чл. 6: „Свако дете има право да зна ко су му родитељи и право на издржавање од стране родитеља." Чл. 73: „Родитељ који не врши родитељско право дужан је да издржава дете." Чл. 160: Прописује безусловну обавезу издржавања и минимални износ.
Најновији корак у заштити права детета — држава формира фонд који гарантује исплату алиментације и када родитељ-дужник не плаћа. Ово значајно јача положај детета и доноси конкретну помоћ породицама.
Деца са инвалидитетом уживају посебну заштиту у погледу права на издржавање. Закон препознаје њихове увећане потребе и предвиђа механизме који осигуравају доживотну подршку.
Без ограничења старосне доби
Према члану 155 став 1 Породичног закона, пунолетно дете које је неспособно за рад и нема довољно средстава за издржавање има право на издржавање од родитеља све док такво стање траје — без ограничења старосне доби. Ово се разликује од општег правила по коме право на издржавање престаје са навршеном 18. годином, односно 26. годином за редовне студенте.
Пунолетно дете неспособно за рад, без довољно средстава, има право на издржавање од родитеља све док такво стање траје. Захтев може бити одбијен само ако би удовољавање представљало „очигледну неправду" за родитеље (чл. 155 ст. 4 ПЗ) — изузетно висок стандард.
Родитељско право се може продужити и после 18. године за дете које услед болести или сметњи у психофизичком развоју није способно да се само стара о себи. Суд одређује да ли се дете изједначава са малолетником млађим или старијим од 14 година.
Здравствено стање детета је изричити фактор при одређивању висине алиментације. Суд узима у обзир увећане потребе: трошкове лечења, терапије, специјализованог образовања и помагала (помоћна средства, инвалидска колица, итд.).
Поред алиментације, породице деце са инвалидитетом имају право на низ давања и услуга из система социјалне заштите:
Додатак за помоћ и негу другог лица (чл. 92 ЗСЗ) — месечно новчано давање за лица којима је неопходна помоћ. За теже облике инвалидитета предвиђен је увећани додатак (чл. 93–94 ЗСЗ).
Дечији додатак се увећава за 50% за децу са сметњама у развоју која примају додатак за негу, без обзира на материјално стање породице (Закон о финансијској подршци породици са децом).
Члан 41 ЗСЗ предвиђа: дневни боравак, помоћ у кући, лични пратилац детета, предах (респите) услуге за породице. Ове услуге су бесплатне или субвенционисане.
Повереник за заштиту равноправности штити од дискриминације на основу инвалидитета. Заштитник грађана надгледа рад органа управе и може интервенисати у случају кршења права.
Центар за социјални рад
Подношење захтева, старатељство, координација услуга социјалне заштите.
Фонд ПИО
Процена инвалидитета и неспособности за рад — кључни доказ за остваривање права.
Судови
Одређивање висине издржавања, продужење родитељског права после пунолетства.
Заштитник грађана
Притужбе на рад органа управе — може покренути поступак и препоручити мере.
Повереник за равноправност
Заштита од дискриминације на основу инвалидитета у свим областима живота.
Једини изузетак: „очигледна неправда"
Према члану 155 став 4 ПЗ, захтев за издржавање може бити одбијен само ако би удовољавање представљало „очигледну неправду" за родитеље. Ово је изузетно висок правни стандард — примењује се само у крајње изузетним ситуацијама, нпр. ако родитељ сам нема основна средства за живот.

Без обзира да ли сте родитељ који прима или плаћа алиментацију, можете допринети добробити свог детета на више начина:
Конфликт између родитеља увек погађа дете. Одвојте питање алиментације од емоционалних односа. Дете не треба да буде посредник или оружје.
Разговарајте о потребама детета мирно и фактографски. Ако не можете да комуницирате директно, користите медијацију или комуникацију путем писма.
Ако сте обвезник — плаћајте на време, сваког месеца. Ваше дете рачуна на та средства. Ако имате проблема, тражите законску измену, не престајте да плаћате.
Ако алиментација не стиже — не чекајте. Користите наше алате, обратите се центру за социјални рад или адвокату. Свако кашњење је на штету детета.
Заштитник грађана је независни државни орган који има посебну надлежност за заштиту права детета (чл. 2 ст. 4 Закона о Заштитнику грађана, Сл. гласник РС бр. 105/2021). Уколико центар за социјални рад или други орган управе поступа немарно или са закашњењем у вези са питањима издржавања детета, родитељ или старатељ може поднети притужбу Заштитнику грађана.
Заменица за права детета
Заменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност је Јелена Стојановић (чл. 8 Закона). Она је посебно овлашћена да поступа по притужбама које се тичу права детета, укључујући питања издржавања.
МОЖЕ
НЕ МОЖЕ
Важно: Иако не може контролисати суд, Заштитник грађана може контролисати Министарство правде у погледу питања судске управе (нпр. системска кашњења, организациони проблеми).
Притужба се подноси бесплатно. Можете је поднети писмено, електронски или усмено у канцеларији. Рок за подношење је годину дана од повреде права, а правна средства би требало прво да буду исцрпена.
Родитељ или старатељ
У име малолетног детета
Организација за заштиту права детета
Уз сагласност родитеља
Дете старије од 10 година
Самостално, без посредника
Адреса
Делиградска 16
11000 Београд
Телефон
011/2068-100
радним данима 08:00–16:00
Хитни: 064/876-8505
радним данима 16:00–22:00, викендом 09:00–20:00
Имејл
Када се обратити Заштитнику грађана?
Заштитник грађана је посебно користан када центар за социјални рад одуговлачи са поступком, не поступа по вашем захтеву, или када постоје системски проблеми у раду органа управе. Ако имате проблем са судом, Заштитник не може директно да интервенише — али може да укаже Министарству правде на проблеме судске управе.

Овај текст је информативног карактера и не представља правни савет. За конкретне правне ситуације, саветујемо консултацију са адвокатом или центром за социјални рад.
Потребна вам је помоћ адвоката за алиментацију?